| Брод: прогона 16.000 Срба У Броду 27-а и прогона 16 Срба, су 92.године са ове општине регуларне Хрватске оружане снаге и припадници муслиманско-хрватских Марш " Путевима првог српског егзодуса у БиХ " , се у знак на све страдале Србе у протеклом рату са општина Брод, Дервента и Модрича. На маршу " Путевима првог српског егзодуса у БиХ " , од Брода до Липе учесници су прешли стазу дужине 10 километара а маратонаци и бициклисти 27. била и Стана се поклонила синова Миле и Здравка, су животе дали за слободу. - И то би требао свако, да се шта и како ко има да проведе да види, како су наша борила се - рекла Први прогон и погром Срба у БиХ десио управо у Броду од 10. до 12 1992. године. Марш и и опомена да то не поновити. - И одважности, наших храбрих бораца уз бораца Дугог ових смо, да засутавимо офанзиву. Да их нисмо тада зауставили, би изашао на Босну, и да ли би био пут, коридора спаса - навео Зоран Борачке из Брода. За три одбране од напада Регуларних хрватских оружаних снага на одбране од Модриче до на планини продор ХВО-а у дубину Српске ВРС у бици на Липи, на камен- Републике Српске. - наших су се можда на почетку рата и била да се читав српкси народ са српских и да БиХ, како су то лидери тада и говорили у Босни и Херцеговини, буде 100% власти на 100% муслиманско-хрватске - истакао Миломир Борачке Републике Српске Начелник Општине Брод се захвалио на великом одзиву на - Ово значи да ми бригаду, да тековине наше борбе рата. И да никада нисмо заборавили нити заборавити оне, су дали за слободу, за нашу Републику Српску - додао он. На 27-у у спомен-цркви, Светог Кнеза Владимира, на Липи, служен парастос за 133 борца ВРС са и 47 су страдали за три битке са ХВО-ом на фронту дугом 25 километара. Оценка: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 скрыть способы оплаты Комментарии Подпишитесь на рассылку Православие.Ru Рассылка выходит два раза в неделю: Новые материалы Выбор читателей Мы в соцсетях Подпишитесь на нашу рассылку |
| Грчки митрополит: На Критском сабору требало осудити две савремене – папизам и екуменизам Митрополит Гортински православне цркве прокоментарисао Критског сабора и критиковао документ «Односи Православне Цркве са осталим светом». Agionoros.ru главне тачке владике. «На Критском сабору требало како би верници били од саблазни, и осудити две главне папизам и екуменизам. Уместо тога сабор на Криту не само да осудио их напротив, назвао црквама», владика. «Црква располаже пуном истином и не може пасти у заблуду. Ако она у заблуди, тада да као Црква. Док са стране, управо заблуда. Због тога, употребом термина «инославне Цркве» мешамо да Црква може бити у заблуди, а да могу бити носиоци истине. То апсурд», истакао он. Митрополит да одлуку о или Критског сабора, донети све владике православне цркве. «Документи Критског сабора могу бити и на Светом и Великом сабору. Они могу бити усавршени ради свеправославног консензуса, на Критском сабору нису присуствовали представници Руске, Бугарске и Грузинске Цркве. сабори су се из неколико у оквиру многих година, а потом су, у складу са Цркве, разматрани као разни делови сабора», — митрополит Владика на свог додао: «Како би се правилно изразила православна вера, неопходне су прецизне и недвосмислене дубоким, богословским смислом. Наша Црква се борила за прецизно догмата наше вере. Данас нам преко потребна молитва и разборитост. Морамо да избегнемо брзоплете и поступке». С руског Александар 14 декабря 2016 г. Подпишитесь на рассылку Православие.Ru Рассылка выходит два раза в неделю: Комментарии Мы в соцсетях Подпишитесь на нашу рассылку |
| Игуман Грчке власти деру нашу државу, како би напуниле европску касу По игумана светогорског манастира архимандрита (Зумиса), грчке власти деру државу до паре, да «напуне европску касу», пише Agionoros . «Наши владари се ни не да ли ускоро уопште и преостати народа коме да хлеба из уста. Од тог тренутка када сте почели да владате над нама, нисмо видели добар дан. Чак и турски султани нису порезе са таквим необичним именма: Е9, АФМ, ЕНФИА… Нису нам наметали такве дажбине ни римски императори, су Грчку. Европска општинама храну за псе и мачке луталице. Зар се ништа не може за осиромашене су остали без посла?» – пише старац. Архимандрит да су некада свим добротворним установама председавали православни «Влада се жестоко борила да одстрани епикопе са тих дужности и лиши Цркву да у добротворним Ипак, непобедива Црква Христова организовала добротворне у и храни гладне и бедне Црква престати да буде грчког народа», – истакао он. С руског Александар 22 марта 2017 г. Подпишитесь на рассылку Православие.Ru Рассылка выходит два раза в неделю: Комментарии Мы в соцсетях Подпишитесь на нашу рассылку |
| Кад се зна да се Црква кроз векове борила против негативног гледишта на брак богомила, или нпр. против говори 1. кан. Гангрског сабора: куди брак и гнушава се жене са мужем спава, а верна и побожна, те кори као да она не може у Царство нека анатема» – Милаш, н. д. II, 37), узимати став оваквих као став Цркве очигледно не може бити добронамерно. Нити добронамерно проширивати Отаца, у реч о жени као блудници и проститутки, на жену уопште и природу у целини. 2310 Па и све до наших дана, било понегде косе жене у знак казне и срамоте (др н. д.). 2311 «То да неко има покривену главу, сматрало се на Истоку као знак срамоте, или супротно према према коме непокривеност главе била знак а покривеност означаваше узвишеност и (Трембелас, н. д. 349). Ни при молитви и другим верским чиновима, у разним старог времена (па и данас) било нпр.» – вели проф. В. – «улазе у цркву гологлави и сваком религиозном акту са откривеном главом; и муслимани, напротив, у таквим приликама на глави капу и у храм улазе са покривеном главом; Грци су (изузев можда приносили жртве гологлави; напротив, покривали су главу (и то обично тогом; кад би приносили жртву «Греко риту» – на грчки начин – онда би били непокривене главе…). Али и Грци, кад су приносили жртву, морали су имати на глави венац (Пропис «Отан пиоси тас тхисиас стефани форитосан и полите ке и парики пантес…» – Кад приносе жртве, сви и ношаху венце – важио свакако за цео грчки свет)» (В. Мит и у Срба, Београд 1973, 166:167). 2313 «У женском телу и у мушком облику, мушки си прошла подвиг, населивши се мужеве, к страсти ослабивши и похоте потпуно обуздавши постом и непресганим молитвама…» (I стихира на Господи Возвах 11. IX); «Слабост женску мушки си изменила новим именом и ликом…» (Исто, 2. тропар 3. песме канона на «Чудан изглед и природи усред мужева населивши се савршеним разумом…» (3. ст. на Господи возвах 25. IX); «… У мушком изгледу, женскост си изменила, сакривши се од замки…» (Исто, Слава на Господи возвах). Номоканон Милешевског Требника из 1545. г. о томе Аште жена острижет власи добро Б(о)га ради, кроме ипочаскаго и дрзнувша се сатворити, анатема… придет ва иночаско (Свешчица 42, лист 6а, 6б.). |
| Материал из Православной Энциклопедии под редакцией Патриарха Московского и всея Руси Кирилла ВАСИЛИЙ II (XIII в.), Патриарх Тырновский; упоминается в Борила царя синодике . Предполагают, что он был родом из Севлиевского окр. (средневек. Хоталич). Избран Патриархом после смерти Виссариона († 20 сент. 1246). При В. был основан Батошевский муж. мон-рь , и по его распоряжению там был построен храм. Вероятно, В. входил в число регентов возведенного на престол малолетнего сына болг. царя Иоанна II Асеня от брака с Ириной Комниной Михаила II Асеня (1246-1256). Лит.: Христов Хр. Ив. Патриарх Йоаким I//Векове. София, 1975. Кн. 5. С. 44; он же. Батошевският надпис//Археология. София, 1976. Кн. 4. С. 65-70; Начев В. Български надписи. София, 1994. С. 37-41. Хр. Темелски Рубрики: Ключевые слова: |
| Материал из Православной Энциклопедии под редакцией Патриарха Московского и всея Руси Кирилла ВИССАРИОН († 20.09.1246), Патриарх Тырновский. Сведения о нем малочисленны: оловянная печать с болг. надписью: «Виссарион, по милости Божией патриарх болгар», упоминание в Боянском помяннике нач. XVII в. и содержащая дату кончины надпись вверху мраморной колонны в ц. св. апостолов Петра и Павла в Велико-Тырнове. Избран Патриархом после смерти Патриарха Тырновского Иоакима I (18 янв. 1246). После дворцового переворота в авг. 1246 г., в результате к-рого малолетний царь Коломан I Асень был отравлен, а престол занял сын царя Иоанна Асеня II от брака с Ириной Комниной Михаил II Асень, последовала и смерть В. Вероятно, он также был убит. Имя В. не упомянуто среди болг. архиереев в Борила царя синодике , т. к., возможно, он склонялся к принятию унии с Римом. Лит.: Герасимов Т. Оловен печат на Търновския патриарх Висарион//Изв. на Окръжния музей във В. Търново. 1964. Кн. 2. С. 45-47; Овчаров Н. , Хаджиев К. Новооткритият Висарионов надпис от Велико Търново и събитията в България през 40-те г. на XIII в.//Векове. 1991. Кн. 1/2. С. 24-27; Кой кой е в средновековне България. София, 1994. С. 58. Хр. Темелски Рубрики: Ключевые слова: |
| Материал из Православной Энциклопедии под редакцией Патриарха Московского и всея Руси Кирилла ДОРОФЕЙ патриарх Тырновский (XIV в.). Единственное упоминание о Д. содержится в помяннике Борила царя синодике , где он стоит на 7-м месте, перед патриархами Тырновскими Романом и Феодосием I . О Романе это упоминание также является единственным, а патриарх Феодосий I отмечен в 1337 г. Поэтому исследователи предполагают, что Д. занимал престол в 1-й четв. XIV в. Лит.: Андреев Й. Доротей, Роман и Йоаникий I// Андреев Й., Лазаров И., Павлов П. Кой кой е в средновек. България. София, 1994. С. 100; Карамихалева А. Българските патриарси през Средновековието//Църковен вестник. София, 2003. 9. С. Илчевски Рубрики: Ключевые слова: |
| московски и све Кирил сусрео се са Томиславом Председник Томислав оценио у разговору са Московским и целе Кирилом да има ослонац у Председник Томислав оценио данас, у разговору са Московским и целе Кирилом, да на великим изазовима, али да Српска православна црква има велики ослонац у цркви, а у Ваша одлука да донирате израду мозаика у Храму светог Саве знак колико смо повезани, рекао и истакао да не за све док она има подршку рекао и да се увек за када то потребно и да не сматра да то срамота. у Првом светском рату страдала и то треба с времена на време Руски цар ризиковао државу и народ и ушао у рат за му требало три године припреме, рекао о Руске царевине у рат када Аустроугарска рат 1914. године. о везама и рекао и да 30.000 Руса учествовало у Солунског фронта у Првом светском рату, као и да Црвена 1944. године помогла у Београда од нациста. Црвена у Другом светском рату ослободила многе и градове, а само у сачекала се борила против нациста, рекао Председник оценио и да увек било добро и да напредовала када истовремено и напредовала, а да се суочавала са проблемима онда када и сама имала проблеме. добродошлицу руском рекао да руског Кирила у као свога, као и да српски и руски народ вера и крв. Кирил рекао да су две цркве врло повезане, а у прошлости било различитих тренутака – и трагичних. Били смо или смо се радовали победама или туговали, али никад нисмо били потив других, рекао Кирил и истакао да оно што се дешава српском народу на косову и Данас ми са свим оним што се дешава са српским народом на Косову и и помажемо колико можемо. Врло се надамо да мир и правда на стару Косова и рекао он. Кирил рекао да га и добре везе српске и руске државе, као и да српска и руска црква добро на корист читавог православног света. 14/11/2014 Ваш коментар |
| Над Србима геноцид, о томе се прича. И не само током Другог светског рата. Да, али овде сада говоримо о Другом светском рату. Требало би разумети да била вишенационална мир на одржавал тиме што о Другом светском рату. Наиме, она говорила много, али о партизанима и слици. Наравно да партизански покрет, био српски био главни носилац борбе против нациста. Нешто то су били четници Драже Но, и и други су били Срби. Ни ни други у суштини нису били комунисти. Чак ни партизани нису заправо били комунисти- више зависило од тога у део шуме па том покрету припадати. Тек након 1944.-45.године, дошло до победе и власти од стране комуниста борба против нациста служила као за кредибилитет за власти. Они ту власт нису заслужили зато што се против Хитлера борила него се борио обичан српски народ и они су му се придружили. Дакле, прво у било говора о геноциду над Србима, а онда та ништа радила на плану да се о томе проговори. Овде би требало подсетити да три речи рекао Свети Владика када говорио о после Другог светског рата, он Србима оставио три завета. Дакле, први завет Србима да се не свете, како каже Владика ко се освети, се не посвети. Други завет да се поносе мученицима и да их И да целом свету говоре о свом да се никад никоме то не би поновило. Можда са донекле су први завет испунули али не заборавите да смо ми живели у комунизму, да су многи обезбожени и они су се светили врсти тек требало поново евангелизовати, поново примити у цркву, да би они могли да то да се не свете. Друго, све више радимо на томе да се 13.септембар, Дан новомученика То би требало да постичемо и овде у цркви и да цркви на празник као велики празник Цркве као такве. Коначно, одбор за српске цркве, управо оваквим говори свету о томе се десило Србима. Колико год овде причали о и исто толико смо говорили и о Србима и српском било Христа и имена словенског ради. Хрвати и злочинци Усташе, они су себе видели као нове крсташе, као борце за римо-католицизам и брану од „источне То све оне су пострадали од руке заправо чини новомученицима. |
| Председник Cpбuje je навео да bepyje у nocmojahocm nojeдuhaчhor и колективног и у оданост и да Cpбuja очувати на жену koja je у мноштву храбрих мушкараца била jyhak Првог светског рата. " Сада и овде, почаст Милунки дан уочи прославе npuмupja у Првом светском рату, ми, захвални потомци, oдajeмo почаст свим cbojuм jyhaчkuм прецима " , истакао je председник Cpбuje. Парастос Милунки испред цркве Светог Николе на Новом служио je Nampujapx српски Upuhej, koju je указао да je Милунка жртвовала себе без остатка, доживела и сносила све рата и и дочекала оно за шта се и борила - слободу српског народа. Nampujapx je захвалио Влади Cpбuje на одлуци да се пренесу посмртни остаци у Aлejy великана и навео да je реч о " светом делу " . " Ово свето дело не би било завршено, ни савршено ако би се само на овоме према завршило. То не би било ако не би ушло у школске и ucmopujy као пример koju светли у овом времену конфузном, трагичном и несретном " , рекао je nampujapx. Како je нагласио, реч je о cpnckoj херони koja je jeдuhcmbeha, не само у нашем свету и времену, него и античком због храбрости и koje je показала, али то се могло и очеквиати од Милунке, на тлу " Нико huje тако схватио или мало je оних koju су тако схватили однос према отачеству, вери и свему ономе што се српски зове " , указао je nampujapx. Стражу поред ковчега са посмртним остацима испред цркве Светог Николе чувала je Гарда Bojcke Cpбuje и представници друштава за mpaдuцuje. Милунка српска Jobahka Орлеанка, учествовала je у два балканска и Првом светском рату и носилац je bojhe златне звезде са мачевима, златне за храброст " Милош " , Лeruje части IV степена, Лeruje части V степена, франсуског Ратног крста и споменица (Албанска споменица и споменица Солунског фронта 1915 -1965). je kpajeм 19. века у селу Копривница, недалеко од Рашке, а учествовала je у балканским ратовима под именом Милун шишала се и nobujaлa груди како се не би открило да je жена, али Милункина " majha " откривена je пошто je у Бperaлhuчkoj бици (1913) у груди. У Првом светском рату била je део чувеног " Гвозденог пука " , hajeлumhujer Другог пука српске bojcke " Михаило " . У jeceh 1915. године Милунка je, у Makeдohuju, тешко у главу и тако повлачила се преко Aлбahuje. После неколико месеци опоравка вратила се на Солунски фронт где je учествовала у биткама koje српска bojcka води на лето и jeceh 1916. године. |
|
|
